Poslednjih dana, stanovnici Srbije poplavljeni su informacijama (ili dezinformacijama) o potencijalnim rudnicima koji niču kao pečurke posle kiše po čitavoj Srbiji. Izgleda da nesumnjiva i sasvim izvesna opasnost od otvaranja rudnika litijuma i bora na više lokacija u našoj zemlji (severozapadna, zapadna, centralna Srbija i Šumadija), nije bila dovoljna, pojavile su se vesti i o planovima za otvaranje rudnika u severoistočnoj, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji (npr. na Homoljskim planinama).
Nedavno je osvanula vest da je Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije na području katastarskih opština Barajevo, Sopot, Voždovac, na lokalitetu Babe – Ljuta strana, izdalo dozvolu za primenjena geološka istraživanja kineskoj firmi „Zijin Mining doo“ iz Bora. Na zvaničnom sajtu tog Ministarstva stoji da se planirana istraživanja odnose na rude olova, cinka, bakra, zlata i srebra. Navedena lokacija udaljena je 10-15 km vazdušnom linijom od solitera na Voždovcu.
Posebno zabrinjava činjenica da su istraživanja odobrena na lokalitetu koji se nalazi između dva zakonom zaštićena prirodna dobra: Predeo izuzetnih odlika „Kosmaj“ i Predeo izuzetnih odlika „Avala“. U izjavi za „Novu“ ministarka Zorana Mihajlović je rekla: „U javnosti su se pojavile tvrdnje koje nemaju veze s istinom. Pre svega, geološka istraživanja o kojima je reč odobrena su rešenjima iz 2012. godine, a ‘Ziđin’ je postao vlasnik istražnih prava kupujući drugu kompaniju. Nikakvog rudnika na Kosmaju, Avali ne može biti i ne postoji investitor koji može da dobije urbanističke uslove na ovom prostoru. Neistina je da će građani imati problem zbog istražnih bušotina, kao što je nemoguće da dođe do eksploatacije bez odbranjenog elaborata“.
Da li je iz ovakve izjave bilo kome jasno šta je istina i o čemu je reč?
Prvo, naravno da ne može biti rudnika na samom Kosmaju i Avali (zakonski nije moguće, obzirom da su pomenuta područja proglašena za zaštićena prirodna dobra). Uvidom u podatke sa zvaničnog sajta Ministarstva rudarstva i energetike, može se ustanoviti da lokacija za istražne radnje zaista ne ulazi u okvire zaštićenih prirodnih dobara; to ne umanjuje opasnost po zdravlje lokalnog stanovništva, živi svet u obližnjim zaštićenim prirodnim dobrima, kao i životnu sredinu šire okoline Beograda, pa i same prestonice.
Drugo, ako je neistina da će građani imati problem zbog istražnih bušotina, to znači da se ona već vrše na navedenim područjima. Podrazumeva se da do eksploatacije i ne može doći bez elaborata o uticaju na životnu sredinu (dodatno, nejasno je šta znači termin “odbranjen”).
U poslednjih godinu dana, svedoci smo da je stanovništvo Srbije shvatilo da vlast kontinuirano i sistematski radi na uništavanju životne sredine, kao i bahatoj i skrivenoj rasprodaji prirodnih (u ovom slučaju geoloških) resursa, bez namere da vodi brigu o zdravlju ljudi i budućnosti pokolenja na ovim prostorima. Rezultat toga je masovno podizanje eko-aktivističkih pokreta, akcija, pobuna i ujedinjavanja ljudi oko “zelene ideje”. Niko više, a posebno ne aktuelna vlast, ne može negirati loše posledice nerazumnih poteza u devastaciji životne sredine zarad nekakvog profita, ali ni protivljenje i otpor ljudi koji su svesni ozbiljne opasnosti po opstanak elementarnog života u Srbiji.
Sve što se u poslednjih godinu dana dešavalo kod nas, dovelo je do narodnog nezadovoljstva i pobune protiv planova i poteza koje aktuelna vlast sprovodi zanemarujući nacionalni i državni interes. Vlast pokušava opravdani narodni bunt da gurne pod tepih, jer je mnogo “prljavog veša” izašlo na videlo, pa je čak napravila i nekoliko ustupaka u vezi donošenja novih zakona (npr. Zakon o eksproprijaciji).
Ekološke teme su mnogo više od ekologije, one podrazumevaju i mnoga druga pitanja od javnog interesa: ekonomska, socijalna, a iznad svega pitanje zdravlja nacije! Građani žele, kao u svakoj normalnoj zemlji, da udišu čist vazduh, piju zdravu vodu, imaju nezagađeno zemljište; svesni toga, ne žele ono što im ova vlast nudi – uništenu zemlju, zarad bajkovitog profita. Vlast, umesto da posluša glas naroda, pokušava manipulacijama i informativnom dezorijentacijom da sprovede nesprovodivo!
Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja mora se dosledno sprovoditi – NEMA I NE SME BITI TAJNIH UGOVORA I DOGOVORA koji krše javni interes. Takvi postupci moraju se naći na udaru zakona. Apelujemo na institucije ove države zadužene za zaštitu prirode čiji rad plaćaju građani (inspekcije, Zavod za zaštitu prirode, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine), da rade svoj posao!
Ignorantski odnos stručnih i naučnih institucija i većine zaposlenih u njima prema devastirajućim posledicama otvaranja rudnika (i to ne samo litijuma i bora) na zdravlje ljudi, životnu sredinu i stanje prirode, za svaku je osudu!
Da li ćemo mirno gledati da nam potencijalni rudnik kuca i na vrata prestonice Srbije? Hoćemo li ćutati i čekati da dođe na Terazije, Slaviju, Kalemegdan? Nemamo više vremena, neodgovornosti ove vlasti došao je kraj! Rudnika u Srbiji neće biti! Kopanja i uništavanja naših livada, šuma, reka, naše budućnost – neće biti!
