Profesor dr Zoran Radovanović je epidemilog u penziji. Rođen je 1940. u Beogradu, a diplomirao je 1965. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (MFUB). Na istom fakultetu u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Epidemiologije izabran je 1988, istovremeno kad i na Medicinskom fakultetu u Kuvajtu.
Autor je više od 300 članaka u naučnim časopisima i drugim naučnim publikacijama (Google Citation: h indeks = 21, i10 indeks = 39). Afirmisao je epidemiologiju nezaraznih bolesti i sprovodio prve anamnestičke i kohortne studije u zemlji. Sam ili sa koautorima napisao je ili uredio više od dvadeset udžbenika i monografija, između ostalog prve naše univerzitetske udžbenike moderne epidemiologije i praktično sve poslediplomske udžbenike iz te oblasti.
Bio je šef Katedre i upravnik Instituta za epidemiologiju MFUB, prvi šef novoosnovane Poslediplomske katedre za epidemiologiju na istom fakultetu, šef Katedre za sociomedicinska istraživanja Centra za multidisciplinarne studije UB, upravnik Departmana za medicinu zajednice i Departmana za primarnu zaštitu Medicinskog fakulteta u Kuvajtu, predsednik kuvajtskog Fakulteta za narodno zdravlje i Savezne komisije za zarazne bolesti SFRJ, generalni sekretar Saveza lekarskih društava Jugoslavije i Naučnog društva za istoriju medicine Jugoslavije, savetnik SZO, konsultant harvardske Škole narodnog zdravlja, koordinator istraživanja zdravstvenih posledica iračkog rata koja su sprovodile Ujedinjene nacije itd.
Držao je uvodna predavanja po pozivu na više od 40 međunarodnih skupova, bio recenzent za 16 naučnih časopisa i urednik časopisa Medical Principles and Practice (izd. Karger). Po povratku u zemlju osnovao je Ligu za imunizaciju i Međusekcijski odbor za srpski jezik u medicini Srpskog lekarskog društva. Član je Akademije medicinskih nauka SLD od 1988. Pomoćnik je urednika Srpskog arhiva za celokupnu medicinu, a do nedavno je bio predsednik Etičkog komiteta SLD. Nosilac je različitih domaćih i stranih priznanja (Orden zasluga za narod, Povelja SLD, Vitez poziva, najbolji naučnik Kuvajtskog univerziteta, počasna diploma Karlovog univerziteta…).
Poslednjih decenija se najviše bavi publicistikom. Napisao je oko 500 članaka, uglavnom za dnevne listove Politika i Danas, kao i za nedeljnik NIN. Autor je niza naučno-popularnih knjiga.
Aktivan je u više građanskih pokreta i nevladinih organizacija (Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, Skupština slobodne Srbije, Ujedinjeni protiv kovida, Koraci itd.).
