Ovaj tekst se odnosi na beogradski izbore, a primenjiv je i na ostale.
Prva postizborna reakcija glasila je: osvestili smo se, nismo izgubili Beograd, kad se skupimo svi na gomilu i pro- EU i rusofilski desničari imamo (gotovo) isto kao vlast, tj. SNS i SPS. Pa je obznanjen predlog da se izjavljuju prigovori čime bi se stvorila šansa da koalicija SDS osvoji nedostajućih oko 2000 glasova, čime bi se, moguće, stvorila većina, ma kako tanka. Te večeri se izlivala (neočekivana?) solidarnost desničarskih stranaka uz ambivalenciju Zavetnika. Sutradan je rodonačelnik ovog pristupa – da li pošto je video rizike ili shvatio posledice tanušne većine koja se mogla dobiti, a možda i ne bi – uputio javni predlog Aleksandru Vučiću da u razgovoru odluče da se izbori u Beogradu ponove, jer postojeći raspored snaga izaziva nestabilnost. Amin. Mir plus stabilnost.
Probaću da izložim korake i njihove posledice hronološkim redom.
Prigovori
Neposredna sam svedokinja velikog broja proceduralnih i materijalnih nepravilnosti koje bi mogle uticati na tačnost prodataka sadržanih u preliminarnom izveštaju Gradske izborne komisije Grada Beograda (GIK). Nisam jedina, ima nas mnogo, a dosta tih nedostatka dokumentovano je u zapisnicima sa biračkih mesta i u njihovih prilozima, kao i u izveštajima članova biračkih odbora (tzv. kontrolora), koje je imenovala opozicija.
Prigovori se moraju podneti. Ne samo zato što je potrebno dobiti šansu za većinu opozicije u gradskoj Skupštini. Niti najviše zbog toga. To je politička obaveza opozicije koja je hiljadu puta ponovila da će sačuvati svaki glas građana. To je pravna obaveza svakog učesnika na izborima. Srbija ima bogatu istoriju nepoštenih i sputanih izbora, a sputani su zato što nisu slobodni, kapilarizovani su, sloboda je ograničena, štaviše ukinuta, neposrednim pritiscima, plaćanjem izlaska na izbore i glasanjem za vladajuće. Slobode izbora na izborima za veliki broj građana ovde nema. Izborna korupcija je povreda Ustava i zakona, ona je suprotnost vladavini prava i mora se, koliko je to moguće, pravno sankcionisati. Zato nije dovoljno podnositi prigovore samo na biračkim mestima u kojima bi koalicija oko SDS imala šanse da predje 3%. Takodje, izbori nisu jednostranačka stvar. Ne treba od opozicije očekivati da prigovore podnosi na biračkim mestima na kojima je pobedila. Niko neće podneti žalbu protiv odluke koja mu ide u korist. Pravo sledi taj ljudski princip. Zato je u demokratskim državama pravilo da se prigovori podnose svuda gde su nepravilnosti dokazive, teške i izvršene na štetu onih koji prigovore podnose. Tako bi trebalo da se ponaša i opozicija u Srbiji. Tačan broj prigovora koji su podnele opozicione stranke ili pokreti GIK-u nije poznat. GIK nije obavestio javnost o tome. Da li su SNS i SPS podneti prigovore – ne znamo. Prema izjavama predstavnika opozicije, sa te strane ima nekoliko stotina prigovora. Odluke o prigovorima GIK mora doneti u od 72 sata od momenta prijema prigovora. Juče smo od gospodina Alimpića, člana GIK-a, saznali da je izjavljeno oko 350 prigovora zbog neregularnog toka izbornog postupka i netačno izbrojanih glasova, kao i gotovo 130 prigovora zbog neurednih zapisnika, koje se u Zakonu o lokalnim izborima nazivaju “računsko-logičke” greške. Njegova je ocena da većina u GIK neće doneti neki naročito veliki broj odluka o poništaju izbora i o ponavljanju glasanja na većem broju biračkih mesta, uz ona četiri biračka mesta na kojima je glasanje već poništeno. Takođe je saopstio da glasovi u 15 od 58 vreća koje su pregledane – nisu bili tačno izbrojani. Zakonom su jasno predviđene nepravilnosti zbog kojih izbori na datom biračkom mestu moraju biti poništeni.
To su slučajevi kad je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore, kada je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska, kada u glasačkoj kutiji nema kontrolnog lista, odnosno kontrolni list nije popunjen ili ga nije potpisao prvi birač i bar jedan član biračkog odbora, ako je zbir broja neupotrebljenih glasačkih listića i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći ili manji od broja glasačkih listića koje je primio birački odbor. Ako se izborni rezultat ne može utvrditi na osnovu zapisnika sa biračkog mesta, a to može biti prouzrokovano brojnim razlozima, Izbori se, takodje, poništavaju na datom biračkom mestu. Kad je razlika izmedju prikazanih i izbrojanih glasova iz vreće znatna i kad postoji sumnja da se to može pripisati odgovornosti članova biračkog Odbora, GIK je dužna da podnese krivičnu prijavu (čl 114. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se shodno primenjuje na lokalnim, u ovom slučaju, beogradskim izborima).
Dogod se ne utvrde konačni rezultati izbora u Beogradu, sa Vučićem, ko voli, može da pije kafu i vodi neobavezne razgovore. A i posle toga. Jer, kad se budu utvrdili konačni rezultati izbora, znaće se ko ima koliko glasova i kakve koalicije su moguće, ne samo brojčano nego i politički. Teza da je Beograd lokalna samouprava u kojoj ideološke razlike ne igraju odlučujuću ulogu, već je pala na muralu Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca. Konstituisanje Skupštine grada zavisi od broja verifikovanih mandata odbornika, a potom od izbora organa.
Međutim, postupak nije okončan kad GIK odluči o prigovorima. Stranka ili drugi podnosilac liste može izjaviti žalbu Višem sudu u Beogradu u narednih godinu dana, još uvek Upravnom sudu, a ako GIK poništi izbore, protiv tog rešenja neka druga lista, npr SNS, ima pravo na podnošenje prigovora tom sudu.
To treba sačekati, za to se u međuvremenu mora boriti. Ako neće GIK da daje obaveštenja o toku postupka, Alimpić treba da nastavi, uz pomoć drugih članova GIK iz opozicije. Ako GIK ne poštuju zakone, mi gradjani znamo šta treba da radimo.
Pregovori sa Vučićem
Probaću da izložim korake i njihove posledice hronološkim redom.
Odluke o utvrđivanju i raspodeli mandata donosi GIK, a mandati se verifikuju na konstitutivnoj sednici Skupštine grada. Mogući su prestanci mandata iz raznih razloga, žalbe Višem sudu u Beogradu, a rok za odlučivanje o žalbi je 30 dana. Moguće su i opstrukcije. Ako stranke vlasti budu imale većinu, a opozicija smatra da se do većine došlo kršenjem zakona pri odličivanju o prigovorima i žalbama, ima mesta legitimnoj opstrukciji. Na kraju, ako se ne verifikuju svi mandati i ne izaberu organi Skupštine, nastupa privremena uprava i ponovno raspisivanje izbora, recimo za nekih pet meseci od danas.
U međuvremenu, vlast i opozicija mogu razgovarati. Ali ne Aleksandar Vučić, jer on je izabrani predsednik Republike u čiji opis posla ne ulazi čak ni razmatranje pitanja o lokalnim samoupravama, a kamoli odlučivanje. Reći ćete – ta on je predsednik SNS. Međutim, najavio je podnošenje ostavke, a kad će – ne znamo, a ni on izgleda ne zna. Druga pregovaračka strana bio bi Dragan Djilas, inicijator razgovora. Po čijem ovlašćenju? To ovlašćenje osporili su Dragana Rakić, potpredsednica DS, i Narodna stranka.
Dakle, potrebno je probati, bar sa strane opozicije, malo vladavine prava. To znači sačekati odluke izbornih komisija i boriti se da budu zasnovane na pravu, a ne na samovolji ili na strahu od samovolje; videti konačan ishod prigovora, a ako ne bude legitiman, pustiti vladajuće stranke i one koji im se pridruže da se vrte oko sopstvenog repa zbog legitimne opstrukcije, što ne može trajati večno, jer se novi izbori tad moraju raspisati.
A pregovori? Samo u granicama Ustava i zakona, izmedju ovlašćenih lica.
Vesna Rakić Vodinelić
