Ćutali ste, sad zanemite

Ćutali ste, izuzev malobrojnih, koleginice i kolege, dok je Oliver Antić otpuštao,
kažnjavao, ponižavao studentkinje i studente, dok je predatorski zauzimao sve više mesta na
Pravnom fakultetu, misleći da se do naučnog vrha stiže nasilnim osvajanjem nastavnih predmeta,
a ne stvarnim znanjem i kreativnošću. Ne znam da li vas osuđujem, ne bih želela. Možda samo
nisam uspela da shvatim koliko je previsoko postavljena letvica za javni govor.

Ćutali ste, izuzev malobrojnih, dok je Antić na mesta nas otpuštenih dovodio sebi slične,
uvek podobne, a redovno nespremne i bez naučnih i nastavnih zasluga.

Ćutali ste dok je mentor najgorih primljen za vašeg kolegu i promovisan u profesora
univerziteta, a one jedine dvojice koji su se glasno usprotivili već dugo više nema.

Ćutali ste, izuzev malobrojnih, koleginice i kolege, dok sam hodnikom iznosila svoje
knjige nakupljene za četvrt veka rada na Pravnom fakultetu, vaši skutovi su se povlačili u kraj
predamnom, dizala sam glavu da mi ne vidite suze  od hladnoće (prašine?) tih skutova. Ne znam
da li vas osuđujem, ne bih želela. Možda samo nisam uspela da shvatim koliko je previsoko
postavljena letvica za javni govor.

Ćutali ste dok se Antić kameleonski preobražavao u “prijatelja” svakog ko je na vlasti u
Srbiji, bez obzira na miris, ukus i političku pripadnost.

Ćutali ste, predsedniče Republike, dok su vaši profesori od kojih ste, biće, nesto i naučili
nazivani narodnim neprijateljima i domaćim izdajnicima. Ćutali ste dok smo mi koji nismo bili
po vašoj političkoj volji, bez elementarnog obzira koji ljudsko biće čini čovekom, odstranjivani
kao štetočine. Za vas, međutim, nikad nije ni bilo letvice za javni govor.

Ćutite dok ministar inostranih poslova piše o kraju svog ambasadora i o njegovim
“naučnim” i “ljudskim vrlinama, o “patriotizmu” okončanom u vratima pakla.

Ćuti čaršija beogradska o biranim rečima nekrologa – gde će nego u “Politici” – o “Diki”
(od milja Oliver Antić), o relativizaciji njegove zle uloge u odstrelu u ime Zakona o univerzitetu
iz 1998, čiji je on razorno dolozno oruđe bio.

Ćutite dugo i istrajno. Sad zaista imate razloga da zanemite. Ostanite nemi, ćutite i dalje,
bolje je nego da ćutite u minuti ćutanja, bolje je da ćutite nego da objavljujete još nekrologa ili
da držite patetične komemoracije.

Zanemite, previsoko je podignuta letvica za neobuzdano zlo.

Vesna Rakić Vodinelić

Komentar na preneseni tekst poslat portalu N1:

U komentarima uz moj tekst „Ćutali ste, sad zanemite“, koji ste preneli na vaš veb sajt, zapazila sam reči čitalaca koji se pitaju zašto sam o temi do sada ćutala. Nisam ćutala, da jesam ne bih imala prava da tekst napišem. Zainteresovani čitaoci mogu pronaći moje tekstove o liku i delu Olivera Antića napisane za njegovog života: na sajtu Peščanika – „Nova čistka na Univerzitetu u Beogradu“, 19. 10. 2020, „Deja vu“, 26. 01.2013, „Neman je na vratima (Anrićevog venca)“, 12. 10. 2012, „Ženidba, udadba i partijska legla“, 13. 10. 2010, „Antić vs Antić, pravosuđe u Srbiji na delu“, 7. 12. 2008, „Pravosudni i drugi pravni epolozi“, 6. 10. 2008, „Radikalski biciklistički put na F-skali“, 29. 04. 2008; u časopisu „Hereticus“ – „Pravni značaj i moguće posledice primene novog Zakona o univerzitetu“ , preneseno iz Zbornika Srpske političke misli iz 1999, Hereticus 2/2007, „Naknadna projekcija istorije po Oliveru Antiću“, Hereticus 2/2007; „Položaj državnih univerziteta u uporednom pravu“, Monografija Instituta za uporedno pravo br. 140, predgovor. Ova lista nije potpuna, sadrži samo ono što sam u kratkom vremenu mogla naći. Antiću sam javno na sednicama Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u jesen 1998. godine  rekla sve što sam imala, pa se zainteresovani i o tome mogu obavestiti iz zapisnika.

Vesna Rakić Vodinelić