РОДОЉУБ Србослава КУБАТ, рођ. 23. јануар, 1969. Босанско Грахово. Директан је потомак динарског хајдучког харамбаше Стојана Кубата. Основну и средњу школу завршио је у родном месту. Богословски факултет СПЦ у Београду уписао 1991/92, а дипломирао је 1996. године. Исте године је уписао последипломске студије. Савремену западну библистику је изучавао на протестантском теолошком факултету „Мартин Лутер“ у Сибињу (Румунија) у периоду 1996-1997 године. Као гостујући студент уписује Римокатолички теолошки факултет на Вилхем универзитету у Минстеру (Немачка). За време студија у Минстеру (1997-2000. године), углавном се бавио библијском егзегезом и теологијом Старог и Новог Завета, као и учењем старојеврејског језика. Живи у Београду са супругом Мирјаном и синовима Сергејем и Андрејем.
Магистарски рад на тему: Човјек у Старом Завјету – Основи старозавјетне антропологије одбранио је 12. децембра, 2000. године на Богословском факултету СПЦ у Београду. За асистента на катедри Свето Писмо Старог Завета изабран је 29. маја, 2001. године. Докторску дисертацију под називом: Анђео Господњи у Старом Савезу: карактер библијског монотеизма из перспективе јављања Бога у Старом Завету, одбранио је 13. јуна 2005. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
На катедри Свето Писмо Старог Завета Православног богословског факултета Универзитета у Београду је биран у звања: доцента (2006), ванредног (2011) и редовног професора (2016). Обављао је дужност шефа катедре за Свето Писмо Старог Завета, шефа групе за библистику и дужност продекана за науку Православног богословског факултета. На Универзитету је био члан Већа за интердисциплинарне студије и члан Већа за друштвено-хуманистичке науке. Тренутно је запослен на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Теолошко-научна област којом се бави јесу старозаветна теологија/егзегеза и теолошка херменеутика. Аутор је књига: Основе старосавезне антропологије (2008); Упоредни преглед еванђеља – Синопсис (2008); Траговима Писма: Стари Савез – теологија и херменеутика (2012); Траговима Писма II: Стари Савез – рецепција и контексти (2015); Лексикон библијске егзегезе, коатор П. Драгутиновић (2018).
Тренутно припрема Лексикон библијске херменеутике, пројекат на којем учествује око 230 аутора, од тога око 130 из иностранства. Води научни пројекат превођења Старог Завета на српски, под називом „Септуагинта на српском“. То би поред превода, који се са грчког изворника први пут појављује код нас, укључило и истраживање старословенске рукописне традиције везане за старозаветну литературу. Објавио је велики број научних радова у еминентним светским и домаћим часописима. Такође је учествовао на великом броју међународних и домаћих научних скупова. Идејни је зачетник новог богословског усмерења, познатијег под називом теологија бунта, чији концепт је изложио у својој најновијој књизи Бунт у срцу Библије: теологија бунта.
Поред стручног ангажмана, бави се српском националном културом и питањима националног идентита.
